Poznanstvo

Zašto je ženski orgazam i dalje bauk za nauku

01/19/2011

O ženskom orgazmu zna se mnogo i ne zna se ništa. Iako ga mnoge priželjkuju, a druge svedoče da je to najbolji način da glava pobegne od svih problema, pojedini naučnici se još pitaju koja je njegova funkcija. Evo šta savremena nauka kaže o ženskom orgazmu.


Da li joj se dopalo? Šta da radim, da je pitam da li sam uspeo? A ako je folirala kako to da znam? Ovo su samo neka od pitanja koje muškarci postavljaju sebi posle seksa, a koja se tiču misterije ženskog orgazma.

Poslednjih par godina nauka je demistifikovala pojedine aspekte ženskog zadovoljstva. U članku koji je nedavno objavljen u časopisu “New Scientist” autori su pokušali da razjasne misterije o ženskoj seksualnosti.

G TAČKA POSTOJI
G tačka definitivno postoji, za to postoje dokazi. To je mala tačka u vagini čijom stimulacijom žena ima mnogo intenzivniji orgazam. Tek 2008. godine je otkriveno gde se ona anatomski tačno nalazi. Italijanski seksolog Emanuele Đanini je sa svojim timom pozicionirao G tačku.

To je mala zona između vagine i mokraćnog kanala. Kod žena koje doživljavaju vaginalni orgazam ovaj deo je zadebljan, a one kod kojih to nije slučaj, doživljavaju klitoralni orgazam.

GENETIKA KRIVA ZA ODSUSTVO ORGAZMA

Pored toga, magnetna rezonanaca je pokazala da se u ženinom mozgu mnoge zone gase tokom seksualnog vrhunca, uključujući i deo mozga koji je zadužen za emocije. Kod muškaraca ovaj efekat je blaži, jer njihov orgazam traje kraće.

Još 2005. u Engleskoj je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je genetika takođe veoma zaslužna za postojanje ili izostanak orgazma. Kod žena kod kojih orgazam izostaje, krivac je nasleđe u 45 odsto slučajeva. Mnoge žene ne doživljavaju vrhunac tokom odnosa, dok druge to ne mogu ni masturbacijom. Uticaji okruženja i kulture u kojoj žive utiču na taj aspekt ženske seksualnosti, ali izgleda da je ključ ipak u genima.

ZADOVOLJSTVO NA DALJINSKI
Tu je i tehnologija da pripomogne. Pomalo ekstremna pomoć zove se “Orgazmatron” i liči na mašinu koja se pojavljuje u filmu Vudija Alena “Sleeper”. Radi se o kičmenom implantu koji ženu stimuliše u “pravom trenutku”, a kontroliše se uz pomoć daljinskog upravljača. Patentirao ga je 2006. doktor Stjuart Meloj, američki lekar koji je pre toga ugradio elektrode u jednog pacijenta kome je tako izlečio hronični bol u nogama.

Električna stimulacija izazvala je kod žena reakcije i to intenzivnog zadovoljstva. Za sada “Orgazmatron” je još u fazi ispitivanja, jer je teško naći žene koje će se dobrovoljno podvrgnuti ovakvim eksperimentima. Postoji i protokol koji mora da se sledi.

Misterija se nastavlja. Sa tačke gledišta evolucije ženski orgazam će ostati pod velom tajne. Naučnica Elizabet Lojd tvrdi da je žensko zadovoljstvo samo “evolucijski incident”, baš kao što je slučaj sa bradavicama muškarca, koje postoje samo zato što ne postoji nijedan dobar razlog zbog kojeg bi nestale.